О.Ш. "Ђура Јакшић" - Кривељ

Почетна

О.Ш. "Ђура Јакшић" - Кривељ

Школа - О Ђури Јакшићу

Срце је масна земља, па што се у њу посеје, дубоко хвата корене
Ђура Јакшић (Успомене)

Има стваралаца који се нису могли зауставити на једним уметничком раду да би исказали себе – своје стваралачке императиве, своје опсервације из живота, своје теме и мотиве.
Ђура Јакшић као песник засенио је и донекле потиснуо у заборав Јакшића приповедача и сликара. Нема сумње – Ђура Јакшић се као песник, сликар и приповедач много разликује. Не само интензитетом уметничке истине, већ и у начину како је прилазио животу.
Његови стихови су романтичаски, разбарушени, полетни и тек по кад – кад горки. Јакшић је себе у пуној мери једино у сликама, јер и песме и прозе иду ка крајностима. И појетија и сликарство били су директан израз Ђуриног темперамента. Он је написао и неколико драма у стиху, тако да је комплетирао свој разноврсни, књижевни и уметнички опус.
Биографија Ђуре Јакшића, јединог нашег писца која подсећа на Максима Горког, је одгонетка његовог књижевног и уметничког рада, његовог животног става и кључ за отварање врата његове трагичне и тешке судбине. Ђура – Србин из Баната, рођен је у Српској црњи 1832. године. Ученик је цртачке школе у Темишвару, прве угарске сликарске школе у Пешти, ученик познатог сликара Данила, студент сликарске академије у Минхени и у Бечу, житељ Кикинде, надничар у Београду, затим најамник у неком селу близу Београда. Сликар и писац у Новом Саду, учитељ по многим селима у Србији и коректор Државне штампарије у Београду. Такође је 1857. године постављен за учитеља у нашем оближњем селу Подгорцу, одакле шаље песме „Пут у Горњак“ и „Ноћ у Горњаку“. После селу Сумраковац где настају песме: „Старо доба“, „Вече“, „Грешник“, „На ноћишту“, „Косово“, „Орао“.
Ожењен је био ћерком учитеља Симе Николића из Пожаревца и с њом имао два сина и ћерку.
У новембру 1878. године теђко болестан у шест сати ујутро нагло умире.
Три Јакшића – сликар, песник и приповедач, потекла су из три порива: сликао је за своју душу, писао песме да изрази своја осећања и прозу натеран да реагује живом речи која није немушта.