О.Ш. "Ђура Јакшић" - Кривељ

Почетна

О.Ш. "Ђура Јакшић" - Кривељ

Кривељ

Кривељ - панорамаКривељ односно њен центар лежи у долини Кривељске реке. Повезан је с Бором асфалтним путем. Претпоставља се да је добио назив по Кривељско камену, брду више села. Атар села Кривеља граничи се са севера атарима села Бучја и Горњана, са запада Влаолом (општина Мајданпек), Лaзницом и Жагубицом (општина Жагубица) с југа атарима Бора и Брестовца, с истока Оштрељем. Кривељ је такође разбијено насеље са центром и са 18 заселака или „котуна“ (како се још чује), с веома старим гобљима и карактеристичним надгробним споменицима. Ти засеоци су: Лукова, Сарку, Црво сел (Царево село), Село, Бањица, Брезовик, Бара, Пљата, Кривељулуји (Кривељски камен), Субац (Субовац), Тилва мика (Мала Тилва), Шерет, Ваља Маре, Церова, Дебока (Дубока), Дренова, Црвена, Сарашчица, Краку Бугарску. Делови Ваља Маре и Церова на утокама истоимених река које чине Кривељску реку, формирају од првог светског рата Мали Кривељ. Кнез Милош је 1838. године наредио да се Кривељ ушори и „доведе у надлежни ред“, према ондашњој уредби о ушоравању села. Према сачуваним традицијама о досељавању, највише је било унутрашњег сељакања (досељавања из Хомоља), али предање не зна за порекло и долазак из прекодунавских предела. Међу становницима има и некадашњих познатих рудара из околине Бора, такозваних „Буфана“. Помиње се и досељавање из бугарског дела тимочке долине и из „Турске“ (из околине Битоља – породице Банча и Наумовићи). Има и досељених из ресаве, из околине Свилајнца, али се не може утврдити да ли је то српско или влашко становништаво.